Dejan Savić, conductor

ДЕЈАН САВИЋ (1957), истакнути српски уметник, дипломирао је дириговање на Факултету музичких уметности у Београду, а стекао звање Магистра дириговања на Академији уметности у Новом Саду, као први у историји ове високошколске установе. Главни је диригент Београдске опере и балета од 1993. а директор Опере и балета од 2001 – 2004. године. У исто време је музички руководилац Камерног оркестра PRO CLASSICA, као и реномираног Мешовитог хора Браћа Барух, основаног 1879. године. Од 1989. до 1992. био је уметнички директор Нишког симфонијског оркестра, а од 1993. до 1995. године уметнички руководилац Камерног ансамбла PRO MUSICA, најстаријег у Југославији. Од 2005 – 2007. године, Дејан Савић је, као први и до сада једини музички уметник у 140 година дугој историјиј ове установе, био Управник Народног позоришта, да би се 2007. године вратио на место директора Опере где од 2010. Године делује као Шеф диригент позоришта, a 2012. године поново заузима позицију Управника.

Са својим хором као и другим хоровима којима је дириговао, суделовао је на бројним угледним међународним хорским фестивалима, освајајући многобројне награде и признања (Горица и Пескара, Италија, Кардица, Грчка, ЈХС Ниш, Мокрањчеви дани у Неготину и др.)

Као диригент а такође и са својим ансамблима Д. Савић је гостовао у Грчкој, Израелу, Бугарској, Холандији, Немачкој, Румунији, Ирској, Русији, САД, Италији, Аустрији, Швајцарској и Шпанији, наступајући са многим угледним оркестрима Европе као и са Блумингдејл симфонијским оркестром у Њујорку. Дириговао је, такође, концерт са Великим симфонијским оркестром Бугарског националног радија у оквиру серије Атина-Београд-Софија у најпрестижнијој софијској дворани "Булгарија".

Д. Савић је деловао као стални гост-диригент Симфонијског оркестра Грчког радија (ЕРТ) и једини је српски диригент који је наступио у највећој  атинској дворани Мегарон музикис. Осим овога, дириговао је свим осталим најважнијим грчким симфонијским оркестрима, укључујући Атински и Солунски државни симфонијски оркестар.

Године 1995. дириговао је 5 представа Вердијеве опере Трубадур  у Д.Г.О.С. Опери у Даблину, Ирска, једнодушно оцењених као најуспешнија извођења током последњих неколико сезона. Следећи успех везан је за суделовање на два концерта у Италији 1996. године на летњим фестивалима у Св. Маргерити Лигуре и Ређо Емилији, диригујући  Државном филхармонијом из Русеа, Бугарска. Нова велика признања стекао је наступима у Грчкој националној опери у Атини, где је извео премијеру и 4 репризе Росинијевог Севиљског берберина, током маја 1997. године. Свој норвешки деби, Дејан Савић је обележио запаженим концертом јуна 1998. са Симфонијским оркестром Краљевске опере из Осла, којим је ова кућа затворила сезону 1997/98. Јула исте године, Симфонијски оркестар Народног позоришта из Београда под његовом управом, први пут је наступио на реномираном Међународном фестивалу у Патрасу, Грчка, где је остварио одличан концерт уз учешће сопрана Василиса Папантониу. Са хором и симфонијским оркестром РТС, као и са Београдском филхармонијом, гостовао је на грчким фестивалима "Преспес" и "Олимпија" лета 1999. године. После демократских промена у Југославији, први ансамбли који су октобра 2000. гостовали у иностранству били су управо Хор и Симфонијски оркестар РТС, изводећи са солистима из бивших југословенских република под управом Дејана Савића Малу свечану мису Ђоакина Росинија у Солуну, Грчка. Овај концерт је био део шире манифестације под називом Култура и Балкан, под патронатом Пакта за стабилност и Министарства иностраних послова Грчке.

Као гост Националне рајнске опере из Стразбура, Француска, Дејан Савић је током јесени 2000. године дириговао оперу Хансел и Гретел немачког композитора Енгелберта Хумпердинка (Делфин Галу), отварајући сезону ове признате оперске куће са великим успехом, изводећи десет представа у Милузу, Колмару, Стразбуру и Безансону.     

Током 2001. године Дејан Савић је са Симфонијским оркестром Народног Позоришта из Београда наступио на престижном Међународном летњем фестивалу у Атини, Грчка, са сопраном Еленом Келесиди, затим је отворио сезону Румунског националног радија концертом и снимањем са пијанисткињом Даном Боршан и Камерним оркестром националног радија у Букурешту, да би у новембру наступио по други пут са Државним симфонијским оркестром града Солуна у новој дворани Мегарон Музикис. Крај године обележио је изванредним представама Росинијевог Севиљског берберина у Камерној опери у Солуну, Грчка, са оркестром Београдске опере и међународном екипом најистакнутијих солиста (Чернов, Фаулер, Нађи), као и ретко успешним гостовањем Београдске опере на Кипру, са Пучинијевом опером Мадам Батерфлај.

Марта 2002. године Београдске опера је по први пут гостовала на Крфу, Грчка, изводећи пред одушевљеном публиком Пучинијеву Тоску, Росинијеву Пепељугу и, под управом Дејана Савића, оперски Гала концерт. На јубиларним 30. Мајским оперским вечерима у Скопљу, Македонија, за најбољу представу је проглашен Вердијев Риголето, под музичким руководством овог уметника. У Македонску оперу и балет маетсро се враћа 2015. године, затварајући сезону сјајном Вердијевом Травијатом (ПопТомова, Сотиров, Бајоки). Исте 2002. године под диригентском палицом Д. Савића у Солунској опери изведена су са успехом два наслова - Бетовенов Фиделио (Штудер, Бејкер, Капелман) и Пучинијева Тоска (Миричоју, Романо, Баричели) са огромним успехом. Крајем исте године, на челу изванредне међународне извођачке екипе, пожњео је салве аплауза и признања у Националној опери Француске из Стразбура, диригујући десет представа Евгенија Оњегина, најпопуларније опере Чајковског (Бадиковска, Бошкова, Дунаев, Петров, Кузњецов). У мају 2003. са две представе је отворио традиционални фестивал “Опера на тргу” у Софији, Бугарска, изводећи са ансамблима Националне опере из Софије Росинијевог Севиљског берберина. Исте године у децембру, са Италијанским интернационалним оркестром и хором позоришта Вентидио Басо из Асколи Пићена у централној Италији, пожњео је успехе двама извођењима Вердијеве Травијате.

У фебруару 2004 године Београдска опера је позвана да својим представама Вердијевог Риголета увелича отварање и реконструкцију позоришта на грчком острву Кефалонији,  под палицом Дејана Савића и уз учешће најеминентнијих солиста Народног позоришта. У исту суседну државу, Оркестар Народног позоришта долази убрзо потом, изводећи са великим успехом пет представа Вердијевог Бала под маскама у продукцији Камерне опере из Солуна (Крастева, Влаховић, Герело) а под управом Дејана Савића. Ново гостовање у Опери Норск у Ослу обележио је успешан концерт поводом затварања сезоне 2003/04, са водећим тамошњим солистима, хором и оркестром на фестивалу у Хамару, родном месту светски прослављеног норвешког сопрана Кирстен Флагстад.

Крајем 2005. године, са истим ансамблом и еминентним солистима (Мори, Катани, Кони) као и са истим успехом, дириговао је четири представе Пучинијеве Мадам Батерфлај у Озиму, Реканатију и Асколи Пићену. Уметнички пут га 2006. године враћа у Италију, где је у националном театру „Перголези“ у граду Језију у централној Италији дириговао Божићни концерт са делима Чајковског и Ђандоменика, уз учешће солиста (Сперанца, Смит), полифоног хора „Давид Брунори“ и Филхармонијског оркестра регије Марке. Оперску сезону овог престижног позоришта затворио је гала концертом, касније репризираном у Ферму а  посвећеном Бењамину Ђиљију, великом тенору, децембра 2007. године (солисти Дворетскаја, Кашари, Ши, Меони) уз учешће Симфонијског оркестра „Ђоакино Росини“ из Пезара. У истој земљи, фебруара  2007. сада у граду Потенци и позоришту „Франческо Стабиле“ пред одушевљеном публиком и извештачима, дириговао је две представе Вердијевог Риголета (Бриганте, Кашари, Алтомаре) уз учешће Градског хора из Битонта и Филхармоније „Ђузепе Верди“ из Салерна. У јуну исте године, у оквиру свог бечког дебија, г. Савић је три пута са великим успехом извео Вердијеву Травијату (Брибан, Рамос, Чернох, Монтазери, Ларсон, Мароф) у престижној Фолксопери у главном граду Аустрије. Већ у фебруару 2008. године опет са солисткињом румунским сопраном Роксаном Брибан, српски диригент је дебитовао са великим успехом у Националној опери у Букурешту, Румунија, изводећи Пучинијеву Мадам Батерфлај. Одмах након овога, током гостовања Опере Народног позоришта у Италији, дириговао је два Гала концерта оперских арија са нашим најбољим солистима и гостима (Балистрери, Фракасо) уз оркестар Народног позоришта. У лето исте године, поставио је продукцију Вердијеве опере Аида на престижном фестивалу у Гарсу, Аустрија, са водећим српским и многим значајним иностраним уметницима, у режији Карела Дргача. На истом фестивалу се појавио и две године касније диригујући Вердијеву Травијату (Брумар, Беруђи, Нечајев, режија Дргач) пред одушевљеним и препуним аудиторијумом, потом и наредне 2011. гдоине, изводећи Бизеову Кармен (Папулкас, Марин, Кислали, Вајнхапел, режија проф. Дргач), следили су Вердијев Риголето 2012. и Росинијев Севиљски берберин 2013. године,  поново са огромним успехом. Током децембра маестро је дебитовао у Немачкој у Градском позоришту у Кобленцу, постигавши велики успех као диригент серије оперских Гала концерата под именом „Најбоље од...“, заједно са водећим тамошњим солистима (Кругер, Полаковс, Руђиери), оперским хором  и престижном Рајнском филхармонијом представивши најлепше одломке опера извођених протеклих сезона у овој реномираној оперској кући.

Током прве половине 2009. године, г. Савић је био члан жирија 14. Међународног такмичења младих оперских певача „Борис Христов“ у Софији, као и председник жирија првог издања конкурса „Плави Дунав“ за оперске диригенте у Бургасу, Бугарска. У организацији ове агенције у Бургаској државној опери, маестро је 2010, 2011, 2012,  2013. i 2014. а у Државној опери у Русеу 2015. 2016. и 2017. године одржао мајсторске курсеве оперског дириговања, успешно оспособљавајући младе диригенте са свих страна света да јавно изводе опере Моцарта, Бизеа, Сен Санса, Вагнера, Вердија, Росинија, Белинија, Пучинија и других аутора. У августу исте године, дириговао је представе Росинијевог Севиљског берберина на Фестивалу уметности Пуље у региону Фође, са тамошњим Камерним оркестром и солистима из Италије и Турске. Са овим ансамблом (солисти Де Палма, Ми Сеон Ох) је одржао Новогодишње концерте 2012. у Фођи и Лучери. Августа месеца 2009. је успешно припремио и премијерно извео Пучинијеву Мадам Батерфлај на Летњем музичком фестивалу у Бургасу, Бугарска, уз учешће солиста и ансамбала Националне опере из Бургаса.

У марту 2010. маестро Савић  је са огромним успехом дириговао Пучинијеву оперу Мадам Батерфлај у позоришту Данте у Фиренци (Ишигами, Беруђи, Каламаи) а одмах затим са истим одзивом препуне сале и две представе на фестивалу Оперских звезда у Државној Сибирској оперско – балетској компанији из Краснојарска. Публика је са одушевљењем поздравила креације нашег диригента и солиста у Пучинијевој Тоски (Зеленскаја, Вишњак, Ефимов) и Вердијевом Риголету (Свјаткин, Закиров, Баранова), као и надахнуте ансамбле на високом уметничком нивоу. Као последица одличног утиска, маестро Савић је и наредне 2011. године учествовао на истом Фестивалу, овај пут одушевчавајући публику и сараднике својим интерпретацијама Пучинијевих опера Боеми (Урусов, Левчук, Баранова) и Мадама Батерфлај (Левчук, Урусов, Ефимов). Португалски деби означила су два сјајна концерта са Оркестром Алгарвеа у Портимау и Лулеу, са Јан Кристоф Бројом као солистом на клавиру, јуна 2010. Резултат успеха овог пројекта водио је наредном ангаж ману тако да је г. Савић у новембру водио успешан курс у симфонијском дириговању са истим оркестром у Фару, диригујући након тога два концерта са солистом Ото Переиром на виолини. Више него успешан деби маестро Савић је имао у Националној опери у Темишвару, Румунија, са Вердијевом Травијатом (Марку, Балашеску, Естефан) у новембру 2011. У јулу 2012. маестро је водио цењени мајсторски курс из симфонијског дириговања, који је окупио диригенте са свих тсрана света, сарађујући са престижним Оркестром Државног Ермитажа у Санкт петербургу, Русија. Нови наступ у Букурешту, Румунија био је отварање сезоне у октобру исте године, са Камерним оркестром Националног радија, представљајући нове оргуље у Радијској дворани, са Павелом Кохоутом (Чешка) као солистом. Већ у новембру, маестро Савић је успешно реализовао снимак Пучнијевих арија за сопран, са проф. Пиом Бродник као солистом, уз престижни Лондонски симфонијски оркестар у чувеним Ејби Роуд студијима.

У априлу 2013. маестро Савић је успешно наступио у чувеној Софијској националној опери и балету у Бугарској, диригујући исте вечери Маскањијеву Кавалерију рустикану и Пучинијевог Ђани Скикија (режија Карталов, солисти Андрејев, Георгиев). Исте године у мају једна маестрова ранија иницијатива је реализована у Нишу. где је тамошње Народно позориште обновило музичко одељење после више од 40 година, представом Слепи миш Ј. Штрауса, под његовом диригентском палицом уз учешће ансамбала и солиста Академије уметности из Ниша, све пред одушевљеном публиком. Већ у јуну, маестро је затворио сезону чувене Софијске филхармоније у престижној сали "Булгарија", концертом који је снимала Бугарска национална радио-телевизија (солисти Колунџија, Стаматовић). У истој дворани са истим оркестром Д. Савић је наступио у оквиру претплатничког циклуса "Класични бисери и премијере" априла 2015. (солисти Колева, Танер). Надаље у августу 2913., г. Савић је дириговао централним догађајем Летњег оперско - оперетског фестивала у Парку ружа са ансамблом Румунске националне опере из Темишвара (Брумар, Линг, Мара). Почетком новембра, маестро Савић је дириговао оперски гала концерт посвећен Марији Калас у Оперском театру "Елена Теодорини" у Крајови, Румунија, узевши на тај начин заједно са младим европским солистима учешћа на 40. Музичком фестивалу који носи име ове истакнуте солисткиње из XIX века. Одмах потом, маестро је био члан жирија 1. Међународног такмичења певача "Еленеа Теодорини" диригујући и финално вече са хором и оркестром Театра уз најбоље кандидате.

Годину 2014. маестро Савић је започео сјајним концертима у Пафосу и Никозији, где је у јануару изводио музику Копланда, Лутославског, Воришека и Софије Серги. Већ у марту, маестро је са великим успехом дириговао у Уралској Опери и балету у Екатеринбургу, Русија, једном од четири федерална музичка позоришта у Русији (Баљшој, Марински, Новосибирск, Екатеринбург). Наступ у овом тетару са сјајном Вердијевом Травијатом у јуну 2015. године (Савичић-Секулић, Плазинић, Миронов) био је саставни део протокола о сарадњи са Народним позориштем у Београду. Повратак у Крајову и Оперски театар "Елена Теодорини у мају 2014. са Вердијевим Отелом (Будоју, Вари, Мијаиловић) за повод је имао отварање Шекспировог фестивала, a већ кроз недељу дана маестро је гостовао у Румунској националној опери у Темишвару, успешно диригујући Вердијевог Риголета (Петреан, Балашеску, Везентан). У августу је г. Савић позван у потенцу у Италији, где је сјајном представом Доницетијевог "Љубавног напитка" уз младе солисте, Симфонијски оркестар провинције Лукана и Хор "Еуромедитеранео" отворио нови летњи фестивал у овоме граду. Поново у Темишвару, маестро Савић је отворио нову сезону Опере са Травијатом (Марку, Хореа, Патака) у септембру 2014. Сарадња са овом угледном кућом се наставила у мају 2016. извођењем сјајне представе Вердијеве Аиде (Лопез, Кристеску, Нечиу, Прока, Добреа, Гоша).

Деби маестра Савића у Азији означиле су три сјајне представе Пучинијеве Тоске (Дал Пјеро, Грамења, Фабијан) у дворани Центра за културу и уметност града Бусана, Република Кореја, у организацији престижне СолОпере из Сеула. Иста компанија је маја 2017. представила Леонкавалове "Пајаце" (Сепе, Ко) под управом маестра Савића у чувеном Сеул Арт Центру, опет са великим одјеком у јавности. Одмах након тога, маестро је на најлепши начин представио солисте Опера и Оркестар Народног позоришта на 41. издању престижног фестивала "Музичка Крајова" у Румунији. У мају 2015. године г. Савић је успешно дебитовао са Симфонијским оркестром Сицилије у позоришту Политеама у Палерму, Италија (Алесио Пианели, солиста). У августу у истој држави, сада у престижном позоришту Аристон у Сан Рему, маестро је дириговао Росинијевог Севиљског берберина (Баканова, Мирабели, Нани), који је у медијима означен као трјумфална представа. Већ крајем септембра, Дејан Савић је дебитовао сјајним концертом у Албанији, диригујући Симфонијским оркестром Националне опере и балета у Тирани (солисти Воштина, Френцети, Реџа). Повратак у Италију је обележио успешан наступ са Италијанским филхармонијским оркестром у Тревиљу, марта 2016. године, са флаутистом М. Зонијем као солистом. Већ следећег месеца,  Маестро је по први пут наступио у Националној опери у Клужу, Румунија, обнављајући сјајну продукцију Вердијеве Моћи судбине (Физешан, Братеску, Брад). После тог успеха, уследио је нови позив за обнову Вердијевог Бала под маскама (Лопез, Мартин, Физешан, Рошу, Тримбиташ), током марта 2017. После дужег периода одсуства у Хрватској, маестро је дириговао више него запажену представу Пучинијеве Тоске (Трумбеташ-Петровић, Доретић, Ханзалек) у ХНК Осијек. Исте године у октобру, Д. Савић наступа са Губернијским Оркестром, Хором и солистима из Иркутска, Русија, изводећи Бетовенову 9. симфонију у сибирским градовима Ангарску и Иркутску. Већ наредног месеца, следи отварање оперске сезоне у престижном позоришту Крло Голдони у Ливорну, постављајући на сцену заједно са чувеним Линдзи Кемпом Моцартову "Чаробну фрулу", уз одличне младе солисте, Оперски хор Тоскане и сјајни Оркестар региона Тоскана. У јануару 2017. године, у оквиру програма сарадње позоришта региона Тоскане, ова продукција је приказана пред распродатим дворанама театара  у Пизи и Луки.

У периоду између ова два гостовања, маестро Савић је нашао времена да дебитује у Чешкој, где је успешно дириговао Јужночешком Филхармонијом на два концерта (солиста сопран Касја Модрушан) у Чешким Буђејовицама. У фебруару, маестро се са успехом представио као диригент у Државној опери у Русеу, Бугарска, после низа Мајсторских курсева одржаних у том граду.

Лето 2017. године Дејан Савић је провео гостујући на фестивалима у Италији, међу којима на првом месту треба поменути престижни Пучинијев фестивал у Торе дел Лаго, где је маестро поставио премијеру Тоске (Хе, ди Виетри, Газале - редитељ Ванцина) и дириговао и Боеме (Меркурио, Абеде - режија Скапаро). Следили су не мањи успеси на Музичком Фестивалу у Трапанију, Сицилија, са Росинијевом Пепељугом (Гардина - режија Тарабела) и на Међународном Фестивалу средине лета у Таљакоцу, са чак три наступа: симфонијским концертом са музиком Бетовена (Ф. Алегри, пијаниста), Гала оперским концертом (Лага, Чери) и Росинијевим Севиљским берберином (Молинари, Колиа, Капуто, Отино, ди Кристофоро - режија Палоша), да би се листа закључила Маскањијевом кавалеријом Рустиканом на превом издању Музичког фестивала у белуну, Тревизо. У августу, Маестро је у Опери Хонг Конга поставио два захтевна Пучинијева наслова из Триптиха, Сестру Анђелику и Ђани Скики, пред одушевљеном публиком овог азијског града.

Међу истакнутим уметницима са којима је сарађивао Дејан Савић треба поменути виолинисте Стефана Миленковића, Сретена Крстића, Јована Колунџију, Илију Маринковића, Немању Радуловића, Кристину Ангелеску, челисте Ксенију Јанковић, Анатолија Крастева, Минеа Хајашија, као и Алирија Дијаза, гитара и харфисткињу Ану Верхоланцеву, сопране Маквалу Касрашвили, Оливеру Миљаковић, Мари – Анж Тодоровић, Валерију Еспозито, Димитру Теодосију, Марту Арапи,  Микаелу Карози, Наталију Роман, Инву Мулу, Елену Мошук, Лану Кос, мецосопране Елену Обрасцову, Бруну Баљони, Агнес Балтса, Ингеборг Козмо, потом Фабија Армилиата, Зорана Тодоровића, Пјера Ђулијачија, Марија Малањинија, Ворена Мока, Дарија ди Вијетрија теноре, баритоне Жељка Лучића, Маура Агостинија, Хенрика Енгелсвикена, Бориса Трајанова, Карла Гуелфија, Карлоса Алмагуера, Алберта Газалеа, затим Владимира Крајњева, Људмила Ангелова, Михаиа Унгуреануа, Кјела Бекелунда, Елисо Вирсаладзе, Александра Сердара, клавир. Г. Савић је осим овога сарађивао са именима попут Микиса Теодоракиса, Костаса Пасхалиса, Лудовика Шписа, Маје Плисецкаје, Владимира Васиљева, Јиржи Менцла, Боналда Ђајотија, Марије Слатинару – Нистор, Корнелију Мургуа, Александрине Милчеве, Петера Дворског, Љубе Казарновскаје и других.

У више земаља Д. Савић је снимао за Радио и ТВ, a реализовао је и више трајних снимака, ЛП издања, аудио касета и компакт дискова у издању ПГП РТС и других компанија. За своја уметничка достигнућа примио је бројне награде и признања.

Дејан Савић говори и пише енглески, француски, немачки, италијански и руски језик.